Стојан Степановић
Одликован је војничким оредном златне Карађорђеве звезде указом од 15. 6 1915. године објављеном у Службеном војном листу.
Рођен је у Белој Води 1871. године од оца Милана и мајке Милане. Имао је само шест месеци када му је отац пострадао на коњичким вежбама у дреновском Крушаку (данас Равнице) уочи српско-турских ратова (1875-1878). Женио се Будимком, а после Богданом из Селишта.
У Први светски рат ступио је као трећепозивац у сељачком оделу у саставу 3. инжињеријског батаљона 15. пешадијског пука. Био је ордонас код команданта Ивковића, па када су заједно ишли кроз село Заклопаче непријатељски војници су запуцали и убили тог команданта. Стоша, како су га звали, бомбом је побио противничке војнике и осветио команданта. За време Церске битке тражио се добровољац који би запалио сламу у близини непријатељских редова и ватром знао нашој артиљерији где треба да дејствује. Стоша се јавио и извршио задатак. У борбама око Београда заостао је у непријатељским линијама са другом, бомбама су изненадили непријатеља и дошавши до наше војске позвали да се поврати положај.
Након свих ових јуначких подвига Стоша је од својих сабораца изабран за најхрабријега у батаљону. После одликовања добијао још опасније задатке, од којих је био да пронађе војсци пут приликом повлачења.
Није волео шалу, био је тренутан човек. Умро је без муке 14.9.1956. године и сахрањен са сеоском гробљу у Белој Води.
Извор: Рукопис: Ликови старих ратника, др Велибор Лазаревић,
Бела вода
