Драгутин Радосављевић
Одликован је војничким орденом златне Карађорђеве звезде са мачевима указом број 11102 од 15. 6 1915. године објављеном у Службеном војном листу.
Рођен је 1876. године у Гаглову или Каонику где је и завршио основну школу, а потом је изучио столарски занат. Брак је склопио са Маријом из Радевца (општина Алексинац). Са њом је провео у браку 40 година. Имали су три ћерке Лепосаву, Негосаву и Јанику. Живели су у породичној кући у Каонику, са средњом ћерком Негосавом и њеним мужем Драгићем Ранђеловићем, родом из Гаглова. Учесник је балканских и Првог светског рата. Од 1924. године држао је задружни магацин усвојој кући у Каонику.
Како је живот завршио и тадашња Политика од 8. октобра 1934. године. У чланку се између осталог каже: „Уселу Каонику, у срезу расинском, одиграло се прошле ноћи једно разбојништво у просторијама Набављачке задруге, у којима је јутрос нађен унакажен леш задругарског магационера Драгутина Радосављевића, угледног старијег домаћина из села Каоника. Задружни магационер, покојни Драгутин Радосављевић, спавао је сваке ноћи са својом женом у соби, која се налази одмахдо задружног дућана. Прошле ноћи, кад се десило ово разбојништво, жена Драгутинова није била код куће, већ је заноћила код неких својих рођака. У неко доба ноћи непознати лопови дошли су до задружног дућана, и вероватно бојећи се да не буду примећени, пошто се задруга налази у средини села, а уз то је одмах до друма Крушевац – Рибарска Бања, ушли су у двориште и припремили се да уђу кроз дућански прозор. На овом прозору била је једна гвоздена решетка, али је ипак била исувише слаба препрека за злочинце. Вероватно гвозденом полугом, они су извукли једну шипку из зида и тако направили отвор, који је био довољан да може да се провуче човек. Покојни Драгутин, који је спавао у суседној соби, осетио је кад су разбојници ушли у задружни магацин и пошао је на своју велику несрећу без оружја да види ко је то. Разбојници, чији се број не зна, напали су га одмах ножевима. Борба је била очајна, што се најбоље види по томе што су сви предмети како у дућану тако и у спаваћој соби умрљани крвљу. Избоден на неколико места, Драгутин је подлегао. Кад су се ослободили Драгутина, разбојници су извукли фијоку стола и из ње узели новчаник са новцем покојног Драгутина. Колико је новаца у њему било не зна се. Ситан новац, око сто динара, који се налазио у фијоци разбојници нису однели. Исто тако у спаваћој соби налазило се 3.000 динара у фијоци стола, али ову фијоку разбојници нису отварили сигурно верујући да у њој нема новца. Робу нису дирали. Пошто су извршили разбојништво, вратили су се истим путем којим су дошли, то јест кроз дућански прозор. Разбојништво је откривено тек око седам часова ујутру, када је председник општине дошао у задругу да куп инеке ствари. Одмах је обавештено државно тужилаштво у Крушевцу и на лице места изашла је судсколекарска комисија.
Постоје две претпоставке: или да је ово обично разбојништво, или да је убиство из освете, јер је покојни Драгутин имао више непријатеља који су му претили да ће га убити. Истрага се води у оба правца.“
Драгутин је сахрањен на сеоском гробљу у Каонику а опело је извршио Божидар Јовановић, парох Цркве Светог Архангела Гаврила из Великог Шиљеговца.
Литература: Крушевац и околина у Првом свестком рату, тематски зборник, Велики Шиљеговац-Крушевац, 2018; Влаховић С. Томислав, Витезови Карађорђеве звезде са мачевима, Београд 1989.
