Димитрије МитровићОдликован је официрским орденима Карађорђеве звезде са мачевима четвртог реда, Карађорђеве звезде четвртог реда, орденима Белог орла са мачевима петог реда, Белог орла петог реда, Југословенске круне трећег реда, Златном медаљом за храброст „Милош Обилић“, Сребрном медаљом за храброст „Милош Обилић“, Златном медаљом за ревносну службу, Сребрном медаљом за ревносну службу, Медаљом Краља Петра и свим ратним споменицама од 1912- 1918. године. Од страних одликовања добио је француски Ратни крст са мачевима, италијански Орден Савоја IV реда са мачевима.Рођен је 27.7.1879. године у Бивољу од оца Стојана и мајке Јелене. По завршеном седмом разреду гимназије, ступио је у Нижу школу Војне академије 1901. са 32. класом питомаца.
По завршетку Академије произведен је у чин потпоручника, поручника 1905, капетана друге класе 1910, капетана прве класе 1912, мајора 1913, потпуковника 1916. и пуковника 1921. Био је на дужностима командира вода у 7. пешадијском пуку (1901-1908), и 14. пешадијском пуку (1908-1910), и командир чете у 12. пешадијском пуку (1910-1912).У Првом балканском рату командовао је 1. четом 2. батаљона 12. пешадијског пука Шумадијске другог позива Ибарске војске. Учествовао је ослобађању Новог Пазара и Косовске Митровице. У Другом балканском рату, на истом положају, борио се на Власини. У мирно доба био је на старој дужности у 12. пешадијском кадровском пуку. У Првом светском рату био је командир 4. чете. 12. пешадијског кадровског пука и од новембра 1914. до фебруара 1915. командант 2, батаљона 11. пешадијског пука другог позива народне војске. Учествовао је у операцијама Ужичке војске у Босни.
Наког тога је одређен за команданта 2. батаљона 12. Пешадијског кадровског пука са којим је прешао Албанију. Рањен је и контузован септембра 1915. код Рама на Дунаву. Затим је био командант 2. батаљона 14. пешадијског пука (1916-1920) и учествовао у борбама на Солунском фронту и при пробоју фронта. У два маха био је јаче контузован на положају „Кожух“.Наког Првог светског рата у војсци Краљевине Југославије био је командант: батаљона 10. пешадијског пука (1920-1921). 6. пешадијског пука (1921-1924). 44. пешадијског пука (1924-1930) и 55. пешадијског пука (1930-1933), а затим на служби у штабу 4. армијске области (1933-1935). Пензионисан је 1935. године по својој молби. Наког пензионисања живео је једно време у Загребу. Није се женио.
Пуковник Димитрије С. Митровић је умро 23.2.1947. године у Пожаревцу.Извор: Споменица 32. класе
Литература: Српски биографски речник, Матица српска, Књига 6, Нови Сад 2014; Влаховић С. Томислав, Витезови Карађорђеве звезде са мачевима, Београд 1989.
Фотографија: Исто
