Михаило Крстић
Одликован је војничким орденом златне Карађорђеве звезде са мачевима Указом ФАО Бр. 11123 од 15.6.1915. године објављеном у Службеном војном листу, Златном медаљом за храброст „Милош Обилић“ и свим ратним споменицама од 1912- 1918. године.
Рођен је у Љубави, општина Коњушка 10.8.1880. године од оца Миливоја и мајке Милене. Био је ожењен Катарином која је умрла и Кристином рођеном Миленковић. Од деце је имао синове Гвоздена и Илију, а ћерке Лепосаву, Загорку и Јованку.
Војску је служио од 1900. до 1901. године у 4. чети 1. батаљона 15. пешадијског пука „Стевана Синђелића“ из Зајечара. У време одликовања ЗВКЗм служио је као пешадијски каплар из резерве у 4. чети 1. батаљона 15.пешадијског пука другог позива. ЗВКЗм је добио што је као бомбаш улазио у непријатељске ровове и бацао бомбе. Једном је заробио непријатељског војника. Рањен је 19.11.1915. године на 4 места у оба кука на положају код Крагујевца.
Након завршетка рата наставио је да живи са породицом у селу Љубава. Ту је умро и сахрањен на сеоском гробљу 1965. године.
Награду од по 100 динара у месечним ратама примао је лично на каси Крушевачког војног округа, а по решењу команданта Шумадијске дивизијске области Ђ. Бр. 3307 од 17.6.1931. године. Ове награде се одрекао у добротворне сврхе, бавио се хуманитарним радом.
Извор: Архив Југославије, Фонд бр. 525, Фасцикла бр. 4
