Иван Е. Брановачки
Одликован је орденом Белог орла са мачевима петог реда, официрским орденом Карађорђеве звезде четвртог реда, орденима Белог орла, четвртог и петог реда, Југословенске круне трећег реда, Светог Саве четвртог и петог реда, Златном медаљом за храброст и ревносну службу, Сребрмом медаљом за храброст и свим ратним споменицама од 1912- 1918. године. Од страних одликовања добио је руски орден Свете Ане трећег реда, Француски ратни крст корпусног реда и пољски орден Полонија Реститута.
Рођен је у Крушевцу 1.1.1886. године од оца Евгенија. Отац му је био официр, али је наког три године службу напустио и радио као окружни физикус у Ћуприји, Крушевцу, Алексинцу и Ваљеву. Основну школу завршио је у месту рођења, као и шест разреда гимназије. Нижу школу Војне академије похађао је у Београду од 1902. до 1906. године. За активног пешадијског потпоручника произведен је 1906, за поручника 1910, капетана II класе 1913, а за капетана I класе 1915. Мајор је постао 1918, потпуковник 1923, а пуковник 1927. Године 1909. пребачен је из пешадије у коњицу. Служио је у гарнизонима у: Пожаревцу, Нишу, Београду, Суботици, Вршцу, Скопљу.
Каријеру је започео као водни официр у 9. пешадијском пуку 1906. Потом је, такође као водни официр, служио у 3. коњичком пуку од 1909. до 1911. године. Од 1911. до 1912. служио је као водник одељења Коњичке телеграфије и 4. коњичког пука.
У балканским ратовима био је командир 3. ескадрона Дринске дивизије коњичког пука првог позива и водник 4. коњичког пука првог позива. Од октобра 1913. до краја исте године учествовао је у Арнаутској побуни.
У Првом светском рату био је на дужности заступника командира Краљеве Гарде, командира чете и водник ескадрона Краљеве Гарде. 28.9. 1915. године, јужно од села Туринца, код Царевог села, рањен је више левог кука. На срећу остао је без последица.
Након рата обављао је више дужности у коњичким пуковима и ескадронима, затим као наставник и командант подофирских и коњичких школа. Последња дужност је била у у штабу треће армијске области.
У картотеци Удружења носилаца Албанске споменице уписано је да је учествовао у рату 1941. године. У исто удружење се уписао 1967. године са адресом становања у Београду.
Извори: АВИИ, Персонални картони К-62/2630, Картон удружења Албанске споменице.
Литература: Српски биографски речник, Матица српска, Књига 1, Нови Сад 2004.
Слика: АВИИ, Персонални картони К-62/2630
