Обрен Ђорђевић
Одликован је војничким орденом златне Карађорђеве звезде са мачевима Указом ФАО Бр. 12317 од 26.10.1915. године објављеном у Службеном војном листу, са две златне и сребрном медаљом за храброст „Милош Обилић“ и свим ратним споменицама од 1914-1918. године. Од страних се помиње француски Ратни крст и италијански орден бронзане медаље за храброст 1918. А.Ђ. Бр.186688.
Рођен је у Паруновцу 10.5.1891. године од оца Михајла и мајке Румене. Био је ожењен Станом рођеном Рајковић.
Према податцима из картона Команде крушевачког војног округа од 1935. године војску је служио од 1913. године у 3. чети. 1. батаљона 12. пешадијског пука и активирао се. У време одликовања служио је као каплар из кадра у 3. чети 1. батаљона 12. пешадијског пука Кадровског. У књизи Томислава Влаховића „Витезови Карађорђеве звезде са мачевима са мачевима“ стоји да је Обрен припадао Другом прешадијском пуку Књаза Михаила Моравске дивизије првог позива.
ЗВКЗм је добио за више делаоко положаја „Јасеновац“ од 30.10.1914. до 2.11.1914. када је заробио више непријатељских војника. Добио је задатак да пређе Дрину онако како зна и уме и да на супротној страни зароби неког од непријатељских војника и да обезбеди његовој јединици прелазак у Срем. Са својом патролом је напунио шаторска крила сеном, све то добро увезао и са тим балама превеслао реку. Тамо су за непуних десетак минута пронашали три аустроугарска војника, заробили и послали надлежнима да од њих сазнају распоред непријатељске војске , њихову намеру и наоружање. Одатле су пошли према „Пашином брду“. Вештим вођењем патроле Ђорђевић је заробио тада шест непријатељских војника и њихов митраљез. Њихово војевање преко реке није дуго трајало, па је наређено повлачење. У повлачењу, као што је у напредовању био претходница, сада је добио задатак да буде заштитница. Он је то веома успешно обавио. Не само што је штитио повлачење своје јединице него је истовремено заробио двадесет људи. Неке је побио бомбама. Пошто у доба његових подвига орден ЗВКЗм још није био установљен, Обрен је тај орден примио када се налазио на положају код Браничева.
Обрен је са својим пуком наставио ратовање увек тамо где је било најтеже, где је ситуацију требало решавати бомбом и бајонетом. Са осталом војском прешао је Албанију и преко Крфа доспео на Солунски фронт. Године 1916. борио се у луку Црне реке све до заузимања Битоља, а затим у рововским борбама до пробоја Солунског фронта септембарских дана 1918. године. Тада је већ био наредник и учествовао је у пробоју фронта и у гоњењу разбијеног непријатеља све до Темишвара.
Из Темишвара је демобилисан и касније је службовао у Крушевцу у војсци као активни пешадисјки наредник водник 2. класе.
Рањаван је у борбама два пута: 22.11.1914. у ногу на положају „Брезјак“ и 22.12.1916. у главу на положају „Соколац“. Озбиљније се лечио тек у Лерину где је и оперисан.
Награду по од по 100 динара у месечним ратама примао је лично на каси Крушевачког војног округа, а по решењу команданта Шумадијске дивизијске обалсати Бр. 3304 од 3.6.1932. године.
Извор: Архив Југославије, Фонд бр. 525, Фасцикла бр. 4
Литература: Влаховић С. Томислав, Витезови Карађорђеве звезде са мачевима, Београд 1989.
Фотографија: ВКЗм
