Бранимир Сретеновић
Одликован је официрским орденом Карађорђеве звезде са мачевима четвртог реда Указом број 153963, орденима Белог орла са мачевима четвртог реда, Белог орла петог реда, Златном медаљом за храброст „Милош Обилић“, Златном медаљом ревносну службу, Сребрном медаљом ревносну службу и свим споменицама од 1912-1918. Од страних одликован је Енглеским крстом, мртав за показану храброст и пожртвовање.
Рођен је у Милутовцу 6.7.1881. године од оца Стевана и мајке Драге. Завршио је основну школу и 6 разреда гимназије у Крушевцу, а затим Нишу и Вишу школу Војне академије у Београду. По завршетку Војне академије унапређен је у чин пешадијског потпоручника и одређен за водника 17. пешадијског пука; затим је био ађутант у истом пуку до 1909. Од 1909. прелази на дужност командира чете у 12. пешадијском пуку све до мобилизације 1912.
У балканским ратовима био је командир чете 12. пешадијског пука и учествовао у свим борбама свог пука. У почетним годинама Првог светског рата био је ађутант Ужичког одреда до доласка српске војске на Крф. После реорганизације почетком 1916. био је на служби у ађутантском одељењу Врховне команде. Од почетка септембра 1918. био је командант батаљона 7. пешадијског пука све до 27. истог месеца. Рањен је овог дана у борби код села Кочаница у близини Ниша.
Од задобијених рана умро је 1.11.1918. у Лесковачкој болници, а сахрањен у Крушевцу. Његово име налази се на списку Споменице грађанима града Крушевца палим за уједињење Српства од 1912-1918. у храму Светог Ђорђа у Крушевцу. Ожењен је био Зорком Милићевом, деце није имао.
Литература: Влаховић С. Томислав, Витезови Карађорђеве звезде са мачевима, Београд 1989. Фотографија: Споменица грађанима града Крушевца палим за уједињење Српства од 1912-1918.
