Миливоје Поповић
Одликован је војничким орденом златне Карађорђеве звезде са мачевима указом број 11123 од 15. 6 1915. године објављеном у Службеном војном листу, Златном медаљом за храброст „Милош Обилић“ и ратним споменицама 1912-1918. године.
Рођен је у Крушевцу и радио је као полицијски чиновник. Учествовао је у ратовима у приоду од 1912. до 1915. Припадао је Петом прекобројном пуку који се у саставу комбиноване дивизије заједно са Моравском дивизијом борио, па је одатле у саставу овог пука отишао према Видојевици. Учествовао је и бици на Дрини али, пошто је био заражен трбишним тифусом, једно време је провео у болници. Након тога је био одређен и ако, како је сам истицао није био нарочито писмен, да буде писар у Штабу Треће армије. Нико од ратника није желео да му се пребацује како је отишао у хладовину, па је и Миливоје оставио канцеларијски посао и отишао на фронт. Учествовао је у Колубарској бици и другом гоњењу разбијеног непријатеља све док није претеран преко Дрине и Саве.
О одбрамбеним борбама 1915. године Миливоје је био толико тешко рањен да замало није жив закопан. Срећом неко од војника је приметио да даје знаке живота. Пренет је у болницу и заробљен. Ратно заробљенштво провео је у Мађарској. У заробљеништву је провео све до ослобођења.
После рата добио је ЗВКЗм за храброст и пожртвовање на бојном пољу Цера када је бомбама напао један положај и са десетином заробио вод од 70 непријатељских војника. За овај подвиг похваљен је наредбом команданта пука.
После рата службовао је у Крушевцу и ту стекао пензију.
Литература: Влаховић С. Томислав, Витезови Карађорђеве звезде са мачевима, Београд 1989.
