Душан Петровић
Одликован је војничким орденом златне Карађорђеве звезде са мачевима, официрским орденом Карађорђеве звезде са мачевима и свим ратним споменицама 1912-1918. године.
Рођен је у Крушевцу 1894. године. Као добровољац, осамнаестогодишњак ступио је у рат 1912. и ратовао све до 1918. Са српском војском је прешао Албанију и поново се већ од 1916. нашао се на бојним пољима Солуна, од Кајмакчалан до коначног ослобођења. За заслуге у кајмакчаланској бици командант Прве армије војвода Живојин Мишић похвалио га је наредбом број 9605 од 10.6.1917. за храбра дела. Као подофицир добио је војнички, а као официр официрски орден Карађорђеве звезде са мачевима. Тако је млади добровољац постао двоструки витез.
После првог светског рата завршио је правни факултет, а затим је био судија и државни тужилац у Шапцу. У југословенској војсци имао је чин резервног мајора.
11. априла 1941. године двоструки витез Душан С. Петровић, као командант батаљона, да не би непријатељу пао у руке извршио је самоубиство. После Другог светског рата његови посмртни остатци пренети су и уз војне почасти сахрањени у Београду, где живи његова породица.
Литература: Влаховић С. Томислав, Витезови Карађорђеве звезде са мачевима, Београд 1989.
