Михаило Павловић
Одликован је орденима Белог орла са мачевима четвртог и петог реда и без мачева и Медаљом за ревносну службу.
Рођен је у Крушевцу 1875. године у трговачкој породици. У Крушевцу је завршио гимназију, а Правни факултет у Београду. До Првог балканског рата службовао је као државни чиновник у разним местима. У балканским ратовима учествовао је као резервни официр, као поручник и капетан, командир чете. После ратова био је окружни начелник у
Беранама и Новом Пазару.
Као способан и енергичан старешина сузбио је качачки покрет и ликвидирао главне одметнике. По избијању Првог светског рата вратио се у своју јединицу и са њом се повукау кроз Црну Гору и Албанију. На Солунском фронту био је командир чете до 1916, када је због нарушеног здравља прекомандован у пуковску индентатуру. После пробоја Солунског фронта са својом комором пратио је свој пук током напредовања на север и доспео до реке Мориш. Унапређен је у чин резервног пешадијског мајора.
После рата службовао је у Крушевцу, где је 1927. пензионисан као велики жупан.
Умро је 18.1.1928. године у Крушевцу где је и сахрањен.
Литература: Српски биографски речник, Матица српска, Књига 7, Нови Сад 2018; Милорад Сијић, Значајни људи Крушевца, Крушевац
