Радојко Р. Анђелковић
Одликован је официрским орденом Карађорђеве звезде са мачевима четвртог реда, орденом Белог орла са мачевима, Златном медаљом за храброст, Сребрном медаљом за храброст, грчким Ратним крстом са мачевима трећег реда и свим ратним споменицама од 1912- 1918. године.
Рођен је 12. марта 1889. године у селу Текији код Крушевца. Војну школу је завршио у Београду 1911. Учествовао је у ратовима 1912-1918. године. Више пута је рањаван: 1912. код Битоља у леву руку и главу, 1913. на Ретким буквама у леву ногу, 1914. на Парцан вису у чланак леве ноге, 1915. у Турском ливађу код Пирота у обе ноге и 1920. године код Пишкопеје у обе ноге и десни кук.
Прешавши Албанију са измореном српском војском Радојко је био прихваћен од Француза и пребачен у Бизертију на опоравак одакле је упућен на солунски фронт. Као ослободилац је са српском војском ушао у Зеницу 1918. године и са својим војницима ослободио српске затворенике из казнионе, због чега су захвални грађани Зенице једној улици дали његово име. Након рата је службовао у Бањој Луци, Књажевцу, Зајечару и Нишу.
1941. године рат га је затекао у Нишу у Петој Армијској области. Заробљен је 9. априла од стране Немаца код Пирота одакле је преко Бугарске и Румуније транспортован у логор у Немачку. По ослобођењу логара одлази у САД где живи до 1960. године када се враћа у домовину. Умро је 1. октобра 1963. године и сахрањен је у Нишу .
Литература: Влаховић С. Томислав, Витезови Карађорђеве звезде са мачевима, Београд 1989. Фотографија: АВИИ, Персонални картони
