Повлачење српске војске преко Албаније 1915. године представља један од најтрагичнијих, али и најславнијих догађаја у српској историји. После тешких борби са надмоћним непријатељским снагама, српска војска, влада и велики број цивила били су принуђени да се повуку преко албанских планина ка Јадранском мору.
Тај пут, обележен гладом, студени, болестима и непрекидним нападима, постао је симбол страдања, истрајности и вере у слободу. Многи војници нису преживели овај поход, али они који су стигли на Крф и у Бизерту наставили су борбу, вративши се касније као победници.
У знак сећања на ту велику жртву и историјски подвиг српске војске, Краљевина Србија је установила Албанску споменицу.
Албанска споменица је ратна споменица Краљевине Србије, установљена указом од 5. априла 1920. године као сећање на повлачење српске војске преко Албаније 1915. године. Право на споменицу имали су сви који су били на војној дужности током овог преласка.
Споменица је израђена у облику двоглавог орла са српским штитом на грудима и краљевском круном на врху. На аверсу, испод орла, налази се медаљон уоквирен ловоровим венцем са профилом регента Александра, око којег пише:
„Својим ратним друговима Александар“.
На реверсу, у медаљону, налази се натпис у три реда:
„За верност отаџбини“.
Споменица је израђена од посребреног цинка са медаљоном од месинга и носила се на пантљици зелене боје са две црне ивичне пруге.
Према указу од 6. новембра 1921. године, споменицом је одликовано 142.148 официра, подофицира, каплара, редова, обвезника чиновничког реда и свештеника. Наредбом од 6. марта 1940. године одликовани су и сви припадници Црногорске војске који су били на војној дужности на Солунском фронту.
Албанска споменица додељивана је указом краља Александра I Карађорђевића, на предлог министра војске и морнарице. Декрет за споменицу је осмислио Ђорђе Чарапић, а репродукован је у Војном географском институту у Београду.
Литература:
М. Пилетић, Одликовања југословенских народа до 1941. године, Београд, 1987.
